Небојша Станојковић – ***

 

 

Молим те опрости
Понекад заболи јако
Заболе кости
И не учиним све што треба
Опрости што снаге немам
Што тражим понекад, погачу
Преко хлеба
Што одустанем
И што дремам
Кад би требало да летим
И да се покајем
Касно се сетим
Опрости, Ти знаш све
Није увек лако
У свету буке и изненађења  
Кад те разочара свако
А имао си поверења
Опрости, ако можеш
И ако је то у реду
Што не научих
А ево, већ носим браду седу
Што безброј пута одлучих
Па стадо у пола корака
И усред светлости
Корачах ко усред мрака
Јер ова глава није знала
Оно што требала је одавно
Опрости, молим те
Опрости... и хвала