Младој Босни
Били су то клинци
жељни славе и доказивања,
жељни пољубаца,
нежног миловања…
Чујте, људи,
клинци а не злочинци!
Беше међу њима један кржљав,
сав никакав,
ни војска га није хтела,
ал' та рука мала
није задртхала!
С њима и један учитељ, соко сиви,
што је у аманет оставио речи:
„Ко хоће да мре, нек живи!“
И један што се стално шалио,
ал' живот није жалио
за добробит свога рода,
идеал беше слобода!
И још многи други клинци…
Чујте, људи,
клинци а не злочинци!
Били су исувише млади,
жељни свега,
жељни живота,
о, људи,
страшна је гре'ота,
па зар није срамота
да се њима суди?
Па зар је тираноубиство
злочинство?
Желели су само добро
за свој народ.
Нису они знали
да ће тај дечачки хир
изазвати страшан пир.
Били су то само клинци,
чујте, људи,
клинци а не злочинци!
Нема коментара:
Постави коментар