Ирена Бодић – ПРИПЕВ

 

Ракић пева
"не волим те, не волим те драга ".
Много је увелог цвећа
По њему прашина пада
У поетичној збрци
Пауци станиште праве.
Упознај их.
Најежила се кожа.
Јабука на столу дише.
Загризи.
Огризак на поду,
Обојени чичци у старинској вези,
Звезде на плафону
Немушти трагови су твоји.
Сама на себе миришем.
На невидљиве нити пази.
Моја си велика тајна.
Лице говори,
Можда ћу и заплакати.
Грозотом дани
Један на други личе
Цвиле одшкринута врата
Плашим се да ћеш нестати.
Ветар баца истину у лице
"ал не волим те, не волим те драга"
Љубави моја
Ако си љубав
Близу срца
Под ребром
Угњеждена дуњо жута
Нећу те ја брати.
Боли.
Стиснућу зубе и уста
Опасно је маштати.
Није нови дан
Ако очи поново отворим.
Жута се светлост по нама просипа
Мутна, густа.
Нежност си заслужио
И ако сам она друга
Део великог чуда.
Лепо говориш ружне речи
Тако волим....... Можда
Када ћутиш
Када те нема
Постајеш пета
И девета страна света.
Ракић пева
"ал не волим те, не волим те драга"
Преко рамена гледам
Кишни је дан
Сузом небесном освештан
На длану камен ћути
Коњица видим
Маштом себе кажњавам.
Човече од месечне
Укус ти осећам.
Саму себе крај прозора грлим
Најежена
Дрхтурим
На хладно окно
Приљубљена
Млеко месечево
Са тела отресам.
Шиба киша истину у лице.
Ракић пева
"ал не волим, не волим те драга"
Као шамар носим ту песму
Као уздах
Као привезак
Изгубљена на јави
Морам заспати
Вратити те у снове
Постао си моја
Пета страна света,
Закутак у дно неба
У који поглед скривам.

У Жабљу
27. 12. 2016.