Момир Миодраг – РАЗРАВНАВАЊЕ

Летње жеге кренуле су фуртом
када јечам прико ноћи сазри,
пенџери се широм отвараду,
тек на једно око да се заспи.

Први петли тек јављаду зору,
чујем лавеж с оближњих салаша,
бојтар овце на испашу тера,
краве музе још поспана снаша.

Још се мрачи не жури се зори
на истоку не назирем светла,
текунице главу извирују,
привари их прва песма петла.

Скелеџија на Тиси одмара
'нако с руком водом се умива,
жабљи крекет, љетна успаванка,
прико ноћи жив се наужива.

Месечина равницом се лијеже,
таласају њиве кукуруза,
зној са чела уморног паора
обрисаће девојачка блуза.

Ноћ притиска врелина небеска,
блага роса тек је освежава,
предводнику тек забреца звонце,
славуј пева док равница спава.

Сунцокрет је склопио листове
плодној земљи сачуваће влагу,
једну тајну нећу да вам одам,
зашто сву ноћ миловô сам драгу.

15. јун 2022.