Дуго чекана порука,
Чудо чекам, чаролију можда?
Чекајући чезнем,
мислим на очи мачије, необичне, очаравајуће.
Испричај ми неку другачију причу,
чедну, чудесну, зачињену чулима.
Започни било чим, опречним чињеницама.
Начини корак, очисти замрачен ум мој,
учини да мисли моје нечисте ишчезну.
Чекам да ме заборав заскочи,
помози му, али не плачи.
Приближимо се додиром чело о чело,
осетићеш обичност сачувану у мени,
чуј како зачаурена чучи, непомична, али увек одлучна.
Обруч је стеже све јаче и јаче...
До ње, поплочан ходник, јасно означен.
Налазач часни, чистога образа буди,
чикни ме пољупцем, из мрачног сна ме пробуди.
Окачи руке око мене, дај ми загрљај најјачи.
Час је прави, чини бачене тек,
буди мој чекани пољубац,
буди мој чекани лек.
Нема коментара:
Постави коментар