Нека иде све у три лепа сна!
Гробови, јесу ли јесу ли то гробови?
Роним испод санте, све до дна,
у врту гласа раде црни робови?
волим те иако све од зла ври,
земља се копа дубоко, неколико стопа.
јесен је, па све, чак и дојка девојчице зри!
човек пита, како остати жив, попа!
одговора нема, нема су уста!
певај птицо, бар кљун отварај.
ливада доброте је пуста!
нек са неба чује се песма, њу ми дај!
начуљио сам уши,
зачепио, из којих куља пелин, уста!
цео један свет се руши!
око мене вукови и некаква чељад густа.
певаћу до зоре беле,
руке, од сунца жарког, црне;
лобање поред маља целе!
да ми птица из грла прне!
стани дечаче, одавде не бежи,
тамо је све још и горе.
само раменима слежи
и скочи у модро море!
напред моје сало,
о, кад би се ћутали мало.
Нема коментара:
Постави коментар