Пробудити се на мјесту
гдје желиш да будеш
далеко су ти снови
и надања
кажем себи;
Не мирим се
са чињеницом
да све пролази
Све моје радости
овјековјечила је пролазност
Неприлагођена промјенама
трагам за истим
стазама
шаблонима
Страх у мојим костима
дрма моје биће
на најнеобичније начине
И моје мисли
упијају заблуду
још један пут
Превише
мислим
осјећам
памтим
То су моја три проклетства
И што памтим људе и догађаје
По мирисима
и оном носталгичном
у њима
Али у поезији је мој спас
Јер у тренуцима
Попут ових
Кад ме гребе
жуља
носи и
преплављује
Моја несигурност
И туђа несмотреност
Ја пишем
И непогријешиво
враћам себе себи
Нема коментара:
Постави коментар