одведи ме одавде некуд далеко,
да не чујем шапат лишћа на дрвећу
што је од грома златног уснуло меко.
одведи ме где птице без крила слећу.
ти магло ,прогутај ме као звер жртву
јер бојим се, после ове беле ноћи
наћи ћу ту рујну зору опет мртву
и цвет процветати неће опет моћи!
Све сам плавом мору и небу продао,
остадох с ничим, нигде и још никад.
Некад сам упаљену свећу имао,
обасјавао тај свет до задњих брда
не би ли се виделе сјајне те очи
оног који се свему овом баш спрда!
Нема коментара:
Постави коментар