Била је у океану мојих погледа.
Сјај у очима загледаним у љепоту.
И није се отргла,
док сам погледом мрсио косе,
које су својом њежношћу
падале на њедра која су мамила.
И када сам са усана испијао сунце,
чији су зраци гријали срце,
које сам желио да ти поклоним,
она се измигољила...
Из груди ми истргла срце,
спојила га са твојим
и запалила пламен љубави,
који у нама непрестално гори.
Нема коментара:
Постави коментар