Памтим тај поглед,
усне развучене у дечији кез,
ситан несташлук одрасле жене.
Зар одрасле?
Ма то је, бре, девојче
што се мота око мене.
Памтим порту старе цркве
доле у енклави,
шишке прекривају чело,
из јакне вири џемпер плави.
Царски град
и очи лепше од свега
што се види са Каљаје.
Љевишка сија, Бистрица тече,
румене образи Пчелице Маје.
Памтим ситан несташлук
одрасле жене
што се мота око мене,
доле у енклави.
Румени образи Пчелице Маје
и очи лепше од свега
што се види са Каљаје.
24. септембар 2022.
New
Богдан Богдановић – ПОРТА СТАРЕ ЦРКВЕ У ЛИПЉАНУ
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар