Пуштање снова од свога била
Као пуштање змаја
Као дечја игра.
Пуштања снова без правих крила
Да кроз двери се раја
Заврте као чигра.
Пуштање снова од своје душе
Уз малих анђела пој,
Где их чекају круне од платине.
Пуштање снова усред вечне суше
Негде у истих таквих рој
Да добију и они своје патине.
Пуштање снова од свог живота
Кô племенити робовласник
Уморан од својих висина.
Али понеки се у своју врпцу замота
Као тихи а упорни гласник
И једини сведок кукавичког чина.
Нема коментара:
Постави коментар