Јована Милошевић – РЕФЛЕКСИЈЕ

 

Ако напишем пјесму
Проћи ће
И изговорено
И ућуткано
У моментима попут ових
Слобода ми је одузета
Мисли су ме освојиле
Спретније него
Александар Македонски
Источне крајеве
Оптимизам ме боли више
Од свих грешака стопљених
У гријех
Боли ме што не знам
Гдје почињем ја
А завршавају
Жене које нисам
И никад нећу бити
Мијењају ми се коријени
А ја вјечито укочена
У расколу
Између овог свијета
И другог живота
Између површности
И неба
И не могу да напишем пјесму
Јер у супротном
Остаћу сама ја
Потпуно огољена
Пред собом
А ја немам снаге
Гледати страх у огледалу