Здравка Пап – ЈЕСЕН

Јесени жута
пођи са мном
и сакриј своју
и моју тугу
у гроб предака
покривен златним
словима и лишћем.

Јесени жута
буди ми покров
и моја ћутња
са собом понећу
срце моје тужно.

Јесени, лију кише
прозори ћуте и крију
сенке, авети и болест
отимају од тишине
мир и снагу душе.

Јесени што се кријеш
покажи своје злато
у срцу што сија и нуди
последње сунчеве зраке
да ти исплете џемпер
од маховине и лишћа.