Нека чудна језа кроз тело проструји
У вечери тавне, када бол се спрема
Да замагли сетом све видике равне
У којима твојих загрљаја нема.
У даљини, шкрипа корака у снегу.
Повиле су врбе своје тужне гране
А мисли су сплеле око срца стегу
Враћајући неке прохујале дане.
Опет ће се једном наше сене срести,
Лутаћемо ноћу кишним улицама.
Знаш реч и кад песник заборави песму
Чекајући вечност, далеко у нама.
Нема коментара:
Постави коментар