Сви ћемо једном бити сени
Можда по који помен у некој причи
Живот је сан и ми корачамо снени
Не знајући, да некад давно и негде далеко, ходаше неко
Што тако нам сличи
Сви ћемо једном бити нечије сећање
Сетиће се неко, у пола корака
Тек можда мисао коју ће време спрати
На крају, неће нам бити ни знака
Нико више неће ни знати
Све боли, све среће
Остаће залеђене у неком трену
На крају од свега, пољско ће нам
цветати цвеће
На крају ће све успомене да свену
Нема коментара:
Постави коментар