Синоћ јој даривах – бијеле пјене,
А јутрос и бијеле и крваве!
Свуноћ је ко живот текла из мене,
А ево јутрос ми долази главе.
Ко жену ваја – иловачу сања...
Смрт пазар гради на лажима ума.
Са дјелом човјек сраста, као шума
Са дивљом губом, до свог пропадања.
Све што је краси, Творац даде жени.
Једино вјерност, тврђу од камена,
Само ја могу мрамору да додам!
И ево ту сам – да је окаменим
За прегршт сумње и шаку пламена!
Па да јој чедност вјековима продам.
16. јануар 2023.
New
Ранко Радојичин Радовић – ВАЈАР
Онлајн поезија - подели песму
Прочитај још од Ранко Радојичин Радовић
Ознаке
Ранко Радојичин Радовић
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Снажна и језгровита пјесма каква је, иначе, поезија Ранка Радовића.
ОдговориИзбришиRanko je pesnik koji fascinira cistotom izrazavanja misli...Nikad ponovljen u tom toku...Svaka cast nebeski glasnice,upisan u vecnost!
ОдговориИзбришиНепревазиђен. (А.)
ОдговориИзбриши