Слушам како дишеш звонким струном струне
узверио бих се у груд Твојих груди
ноћас бих те радо повео у шуме
ја да будем јелен, Ти кошута буди
Усред снежне шуме Трнова Ружице
тамо где не кроче ни звери ни људи
међ Твоја бих недра убраздио лице
својом Те љубављу бранио од студи
И не би могао нама нико ништа
ја планински јелен, Ти кошута, црна
столетна стабла би прскала од мраза
Ја бих се грејао с два Твоја ватришта
узрнио бих се међ та нежна зрна
и употочио врх Твога образа
Нема коментара:
Постави коментар