Расуто житно семе плодним њивама,
Што туђинске чизме газиле су често.
Равница обрасла шибљем и зовама.
Од белога брашна црно јој је тесто.
Знојем и ћутњом натопише је њени
Орачи душе тихе – тврдих дланова.
Ратом черечени – у миру презрени
Од Отаџбине и у њој свих гадова.
Тако век за веком на ветрометини
Одолева смрти у глувој тишини,
Мачва сва у мени кô најчвршћа вера.
Грле је две реке и подножје Цера,
Крваве јој често и Дрина и Сава,
Њене заветнице – тек некад поплава.
17. јануар 2023.
Bravo , tužna istina .
ОдговориИзбришиStatistika je koja?
ОдговориИзбриши