Марија Лазаревић – ДАРЈА АЛЕКСАНДРОВНА КОРОБКИНА

Септембар Гучево жестоке су борбе.
Болничарка Дарја, Еминове воде.

Капетан Милутин:
Дарја Коробкина донеси ми воде
Да оперем крв са ове моје ране.
Завоја тек мало за нас оволико.
Дринска дивизија у срце да стане.

Болничарка Дарја:
Спаковах завоје и лекове носим.
Мајор није био на казаном месту.
Хтела сам где и он на опасну коту.
Много рањеника чека своју сестру.

Капетан Милутин:
Због чега си Дарја у Србију дошла?
Петроград зар није лепши твојој души?
Овде само крв и болест ево видиш.
Наша Србијица царевину руши!

Болничарка Дарја:
Смрти се не бојим, у ров ме терате!?
Mojа руска црква путоказ ми дала.
Из Ваљева тражих Лозницу да браним.
Прва линија фронта ме дозвала.

Капетан Милутин:
Стотине рањених кажу да си јуче
Превила Дарјушка, милосрдна жено.
На рукама твојим умрло је много
Јунака из Дринске-отаџбини верно.

Болничарка Дарја:
Батаљон је други сад судбина моја.
Са шајкачом капом храбрим рањенике.
Аустроугарска не може и неће!
Преко Дрине пуца, епске блеште слике!

Капетан Милутин
Брисан то је простор, експлозија свуда.
Земуница ова сад је твоје место.
Сакриј се ту Дарја, сестро милосрдна.
Муниција пушчана фијуче почесто.

Капа до ушију, тек понеки прамен.
Торбица са леком, са рамена пала.
Земуница празна без душе у њојзи
Граната, ађутант, Дарја је заспала