да одсутност је тишина љубави.
Док са сетом у очима
поезију читам непознатим људима.
Тешко је тих дана
преживети свет
док сам ципелице за
нашу девојчицу заборавила
у кућици за лутке.
Коме се врате људи
који некоме оду?
Данас у 19:30
љубав нам је измакла из руку.
Сада знам.
Од срећног краја
само је тужни бољи.
Нема коментара:
Постави коментар