Варљива слава поноћних звезда,
Тајновити песник ноћима лаје,
Жели да каже и себе да преда,
Због својих дела у срцу се каје.
Ех песниче мој, црно ти се пише,
Иако си рођен у граду свих река,
Не видиш од себе сада ништа више,
Тмурно неко зло само тебе чека.
Укаљана постеља, поцепана завеса,
Путеви сви сад њему су звездани,
Тајанствени песник у имену авеса,
Клонуо је ноћу, о проклети бездани.
Нема коментара:
Постави коментар