
одричем се
речи у којима те
нема
снова
и комета,
истог заласка сунца,
чаробног брега
одричем се
шарених
уличних свирача,
друге обале реке
ватромета,
дуге,
птице
слетеле на заспали прозор
одричем се
снега
који
је завејао пруге
теби у инат, и баш свега.
Нема коментара:
Постави коментар