Синиша Мозетић – ЗАУВЕК

Та љубав
се
заувек скрила

у
полену
шареног цвета

воденој прашини
мора
што се пени

погледу
који се, невешто,
правио да је
случајан

сновима
доцртаног света,
стиху
о дугама неба

одлетелим ластама,
звезданој
тишини.