Петар Рајин Васић – МАЈКА

Мајка је симбол над симболима,
Храм и светац с ореолом на глави,
Жртва на олтару највеће љубави.
Мајку своју пиши великим словима
Увијек си мирис у њеним њедрима.

У мајци си клица заметак па дијете
Без ње не настајеш и не рађаш се
Не знаш да једеш, учиш, трчиш и дишеш.
Ту ријеч чине иста слова у оба наша писма
Сазнајеш то тек кад научиш да пишеш.

Она пажљиво прати пуно дјетињство твоје
Преживљава сваки ти успјех, неуспјех и пад.
Стрепи за сваки твој осјет, ране и убоје.
Мајка је луча која разгони ти рану тугу и јад,
Бдије док може и смије док си још њен и млад.

А кад ти несигурна и заштићена младост прођу,
Кад те у живот поведу нови кораци сигурни.
Кад нови дани посла, успјеха и љубави дођу.
Тражећи визу за улаз у нови живот бурни,
Одбијаћеш сваку мајчину њежност као нелагођу.

Немој, не заборави тада оно шта ти је мајка дала
Врати јој бар мало љубави од оне коју ти даде.
Воли је ако хоћеш и смијеш, ако имало слободе добијеш!
Буди јој на нужној услузи синко, јер тако добра дјеца раде.
Колико можеш онолико, нећеш никад по њеној заслузи.

Пољуби око њено прије него што засузи.
Не дозволи да старост своју проводи усамљена и остављена
У празнини куће или у дому за старце, сама као да ни рађала није.
Размисли о томе али, молим те, што прије!
Док је жива и док још све касно није.