У стиснутој шаци
Лежала си
Као после смрти расле су ми власи
Лежао сам
У сунчевој зраци
На врхунцу заједничке славе
И кад све је стало... протицаху часи
Разбацајмо оглодане кости
Разапнимо изгрижене
Коже
Далеко негде ветар ће нас понети
О Боже!
Зар и нас оживљене
Са кочевима кане пробости
Да више никад не можемо волети
Нема коментара:
Постави коментар