мирисе још шири и још цвета,
али стидљиво и као да се нечег боји!
И бљешти његова нагота света!
Још који дан и увенуће сав,
Он лепоте сјајно врело!
Отићи ће далеко у заборав.
И на смеће бациће спарушено тело!
Некад га је купала роса!
И чио и ведар бејаше сав.
гости му бејаху мрав, пчела и оса!
Сад на сметлишту труне,
а Небо тамно и звезде сјајне
у његову част покрећу своје струне!
Нема коментара:
Постави коментар