Људима, светом владају силе моћне,
Оне су природни процеси разни, у друштву васцелом појаве изненадне.
Сила тла гравитациона, силе трења и потиска са силом кретања повезане,
Паралелно, прожимају нас и друга временска, ваздушна и земаљска деловања,
Покоравамо им се, да опстанемо у сфери свеколиких мена поједина служе,
Одсјаји бројних сусретајућих дешавања,
И искушења.
Помињу се и мрачне силе, тајни извори и људи из сенке,
Неименовани.
Због којих одвећ зебемо, стрепимо често,
Будимо се нагло, презнојени у тмини.
..................................................................
"Сила" је и млађана али већ чувена сорта квалитетног грожђа,
На пољима Сремских Карловаца рођена,
Насупрот имену свом акронимском, лагана мускатна рађа вина питка,
Стражилово и песнички романтичног Бранка
На трен нам нежног, лепршавог враћа,
Као да својом питкошћу и свежином на његове стихове подсећа.
............................................................................
Док, опет, медијске силе могу по истину или лаж опасне да буду,
Како по народ, тако и по власт,
Оне су ка јавности уперена сазнања, утицаји и хтења.
Оружана сила је нешто друго, као и она човекова нагомилана физичка снага.
И када је претећа, још више остварена,
У нужно зло или у трагичну несрећу претворена.
Новчана сила куле раскоши, лагодности и уживања гради,
Често само привремена и површна задовољства ствара,
Ипак, важна је, чак неизоставна више као средство него циљ коначни људских напора.
А механичка сила сирова у стању је да продре дубоко, да немилосрдно руши,
Да снове многих разара, али и да пространства огромна човеку отвара.
..............................................................................
Но, изгледа да су духовне силе изнад свих и свега,
Неслућене, узвишене, племените,
Можда (и) од сâмог Бога потичуће.
Таква је човекова ментална воља, таленат, умеће.
Путеви који ка врлој уметности и науци само одабране воде,
Поносно као белег светле, налик на у мраку нанизане упаљене свеће.
Али има још једна сила нарочито људска, она емотивна,
У више видова посејана: од мржње до наклоности величанствене.
Која немерљиве на трагу је среће: ти љубавни зраци мирисни дивотне успламтеле очи творе,
Срцем и пољупцима све препреке прелазе и најтврђе растварају стене.
..........................................................................................
Има нешто, нека сила у нама што нас тера на подвиге, на прегнућа.
Има нешто што у памћењу остаје дубоко, у души,
Прати нас упорно и неда нам мира,
Нешто што се љуборно негује и чува,
Што нас неодољивом, устрепталом мелодијом успомена непрестано дира
Глас прошлости што по диркама старог клавира као да нам неутешно свира.
Има нешто што се садашњи и будући разнобојни живот зове,
Што нас топлином и нежноћу испуњава,
Или нас грдним невољама погађа и озбиљношћу својих последица забрињава,
Неко узбуркано непрегледно море,
По којем нас таласи сјајни бацају тамо-амо,
По којем наше и туђе сударајући се разуђене мисли непрекидно плове.
Има нешто што нам се у даљини као лука спаса чини,
Али сигурни нисмо је ли тô сурови крај дефинитивни, блажена смрт или само нирвана на царској,
У лимун обученој месечини.
SILA
ОдговориИзбриши