Божица Везмар – МОЛИТВА

Ко то дира
Наше успомене, жеље и хтења?
Ко то руши наше светиње?
Коме треба таква освета?
Коме смета наш крст свети?
И икона, наша вечна светиња?

Чему кренути
Такви, простих душа
И за собом оставити
На хиљаде изгажених ружа

Не знају да је грех славити
И радовати  се туђој пропасти
Не знају
Да још живе
Нису стале, ни пропале
Светиње
Молитве
И иконе још постоје
Крст свети којем се молимо
И уз којег постојимо

Нека знају
Да ће се и даље звуци звона чути
И до нас увек допирати