Кад си руку пружила за дугомПлакао сам од велике части
Господар сам ал ћу бити слугом
Смањујем се да ти можеш расти
Душко Трифуновић
Из маштања што личе на пјену
У тренутку као трептај дугом
Твој ме покрет као из сна прену
КАД СИ РУКУ ПРУЖИЛА ЗА ДУГОМ.
Збуњен више због ненадног шока
И у страху да ћеш њежна пасти
Заклињем се у обадва ока
ПЛАКАО ДАМ ОД ВЕЛИКЕ ЧАСТИ.
Сав испуњен срећом до небеса
Као орач док иде за плугом
Жртвујем се ради твога плеса
ГОСПОДАР САМ АЛ ЋУ БИТИ СЛУГОМ.
Препуштам те зову твога бића
Сред опојних мириса и цвасти
Зарад твојих још уснулих птића
СМАЊУЈЕМ СЕ ДА ТИ МОЖЕШ РАСТИ.
Нема коментара:
Постави коментар