да не гледам ово голо дрвеће.
Из очаја, од среће летим пешке!
Сунцем окупан дан па палим свеће.
Хоћу и плаво море и птица лет
да не слушам шта људи зборе.
Боже опрости ја бих други свет!
Да стављам стоци на њушке ловоре,
да са њима брбљам о рекама
препуних ракова и риба њених.
Сруши се небо плаво коме стремих.
На земљи стојим доста чврсто,
звезде сјајне и змије ледне бројим!
Док у густу тмину све не обојим!
Нема коментара:
Постави коментар