(Показује своје фотографије) А овде сам ја
Ономад
У Солуну
Сву уштеђевину дајем за кирију
Три месеца унапред
Стан у Улици поморанџиног дрвећа
Терасама са палмама
И удобним гарнитурама
Моја тераса има две столице
И мали сто на коме је бели фењер
На њему су звезде
На улици се окрећем иза себе после девет увече
Безбеднији квартови града коштају више
Ја овде имам своју пекару
И бакалницу и кафић са баштом за сањарење
И пуфнасте кућне угасице
Све довољно за дом
Нећеш још дуго бити млада и лепа
Једном ћеш морати да се скрасиш
Каже ми задовољан тешком артиљеријом
Коју је чувао за крај
Знајући да ћу одбити
Да се удам за њега
Па нека, кажем, ризиковаћу
Да остарим
Да поружним
Да погрешим
Да не будем фикус у твојој кући
Спремној да прими младу
Јер ти је време
Спасиоче из задњег воза
Ја сам, знаш, разведена
И превише уживам на својој тераси
Са белим фењером на столу
И превише ме ложи отворено море
Понекад вечност траје само један секунд
Рекао је Зец Алиси
А ја знам раскошно да поделим секунде
На безброј малих вечности
Свуда
Па и онда
Тамо
У стану изнајмљеном
На три месеца
У Улици поморанџиног дрвећа
Нема коментара:
Постави коментар