После пробдете ноћи
И много, много прећутаних речи
На прозору обриси лепе жене
Суштина немоћи
Кад ни поглед бол не може да лечи
Само жеља и од година луђа
Умрети пред свитање
Ил’ се не будити с њених усана
Не бити свестан моја је ил’ туђа
Никад не питати то питање
Кад после ноћи с њом видим зраке дана
Нема коментара:
Постави коментар