Као да је,од тога дана
у коме се
неким
чудом, нисмо
срели,
прошла читава
вечност
уредно написана
позивница
и
нови,
несхваћени
свет
загледана
у
пешчани
сат, који одавно
нико
није окренуо,
ипак
остајеш
твоји су снови
и
док
у тишинама,
далеким,
једино те слутим,
поново
верујем
у
наш плави,
неубрани цвет.
Нема коментара:
Постави коментар