Славјанка Стојановић – У САМОТНИ САТ

Слутила јесам
А знала не
Да ће се у самотни сат један
Слити небеса
Међу беле зидове моје собе
И да ће белина тог мог
Пространства
Да се обоји облаком лила
Када у моју плаву зебњу
Уплови
Нечија пурпур носталгија

И као ваздух да се
Реч љубав
Дише
Сазнала јесам, слутила нисам.