Радије бићу мајмун што се плази!
Нек ме грле ове шарене лаже
док ме ко црва неко не нагази.
И сутра биће небо јоште плаво,
и летеће пред кишу неке птице,
душу је већ отео црни ђаво,
анђео бели пригрлио лице!
Викаћу о сузама, а и о смеху
док облаци лаки високо ходе,
а и последњи слон на гробље оде.
Танка је нит коју тешко испредам
не бих ли исплео танану мрежу
у коју би се ухватио ја сам.
Нема коментара:
Постави коментар