Поново ће бука на Булевару краља Александра замрети
у тренутку када се попут објаве светског рата
или мира спустиш међу људе
И цео булевар застаће на трен опирући се досадном дану,
својој рутини и излизаној траци времена
И горећеш у очима жена праведно осуђена
без трунке милости
И будићеш жеље гимназијалцима
док се омамљују твојим парфемом у пролазу
И неки ће старац убрзати свој ход пред тобом
на трен спашен од очаја своје оронулост
И поново ћу те у кап воде ставити и посркати охоло
Полизаћу длан желећи да мирише на тебе
Поредићу те са сваком која ми није равна
Пљуваћу те са женама које те презиру
јер ни у својим сновима не могу да буду као ти
Наговараћу уличне псе да те прате у мрачним улицама
Пред разбеснелом руљом ошишаћу те до главе
на тргу неке забачене провинције
Гледаћу те како плачеш, окамењен и зао
Закључаћу те заувек у бордел својих мисли
и избрисаћу сваки твој траг са свих булевара
У мени остаће срушене скеле једног сна
и отужни мирис трулог забрањеног воћа
Када бих могао
Када бих само могао
Да ти опростим
Што те никада нисам имао
Нема коментара:
Постави коментар