Душан Комазец – КРУГОВИ

Ко ли је кривац што сам спознао страхове твоје?
Можда бледуњав месец што српом чежњу ти жање,
ил’ грактај црних врана што нема безнађа роје?
Можда бездушни снови у којим све нас је мање?

Ниси само због чежње призвала кошмарне снове!
И точак нестајања, тај круг што вечно се врти
узрок је сузи, која када се оросе зене
оплакаће нам судбу. Долазе времена „смрти”!

Из бола изроњена лебдиш на пучини снова.
Поричеш „омлечење” планулој кумовској слами,
јер не знаш за дуг, враћен у ноћи „вучијег зова”.
Због свих „година светлих” твој траг ће дуже да плами!

Можда ти негде самој развигор душом трепери
док чекаш у тишини да ружни умину снови,
али већ сутра, када сва туга се ујезери
мамићеш обзорја блудна. Почеће кругови нови!