Тихо, шапатом нежним тик уз ухо
толико нежно да ништа не може
да поремети звук те прекрасне ноте…
Желим да ми шапућеш за вратом,
уз шум издисаја, који се са лакоћом
простире до рамена и са чаробним уснама
додирује површину ове моје храпаве коже
О да, желим те много,
ко суморна недеља што ишчекује сунце
да огреје њену постојбину
коју и сама гаји као дан одмора
Желим те покрај себе да ми прстима
корачаш по телу док ти мрсим власи косе
и себично те привлачим ка сопственим уснама
Осетим мекоћу усана испуњених жеђу
да врло својствено исконтролишеш
моју предану душу; јер знаш
да желим да ти дам све
Желим да слушам твоје уздахе
у овој чаробној алегорији тишине
која се родила након додира твојих мирисних недара
што стварају неки нови, нови Савршени свет…
Само где си ти
Желим те…
Нема коментара:
Постави коментар