У бестрашћу влада језовита тамакоју студи бесан задњега перона,
одраз из дивљине кривоказе слама
у вртложју туге гдје броди Верона.
Лажносјај свијета заклања реклама
окрњена чађом подземног вагона,
из амбиса смрти мами панорама
док уз валцер сјенки бљеска васиона.
Рапсодија срца разграњава звуке
сублиматом душе у квантној прашини
гдје бјегунац тражи њежновреле руке.
Понире судбина у самотној дини
док расплићу вјетри покајничке муке
кроз распету наду у мртвој тишини.
Нема коментара:
Постави коментар