Небо је без тебе пустоТек понеки облак тумара
Ни звездица нигде нема
Тамно, тмином густо.
Зађеш, нестанеш у тмини
Па извириш блед ко сенка
Залуд те горе тражим
Скриваш се, све ми се чини.
Ал чекам, ко верна љуба
Сигурна да ћеш доћи
Ненадано, засјати морем
Макар и у виду руба.
Обалом тешим палме
Да ће светлости бити
Да у морској ноћи
Неће остати саме.
Јесењом смоквом зрелом
Засладих чекање своје
Ал очи не могах жељне
За твојим небеским телом.
Кад ти сину у боји сунца
Жаром ватреним засја
Море постаде класје
Поглед на пучину пуца.
Затрепери оближња палма
Кедар заигра лишћем
Талас се живи јави
Светлост се морем слама.
И могох тако до јутра
Гледати светлост твоју
Ал санак ме обузе снену
И гле свану ново сутра.
И ту где испратих тебе
Појави се сунце јарко
Над морем таласе обасја
Упекло да тело не зебе.
Па дању сабирам топлину
С морем поиграм жустрим
У смирај дана утихнем
Под палмом чекам месечину.
С њом мирно путујем
Попут сањивог морнара
Одвежем своју барку
За пут који одавно снујем.
Нема коментара:
Постави коментар