Преко лијевог бока
У рибарској мрежи
Извлачиш млади,
Прољећни мјесец и укљеве.
Из напрсле мреже
Испадају снови,
Празне флаше вина,
Изгубљене слике,
Неказане ријечи и
Неисплакане сузе.
И тамо,
На дну мреже
Гдје станују снови
Ја, сасвим обичан и мали
Будим се и копрцам, сањив,
Зачуђен бјелилом дјевојачке бутине
И уснама што пупе
Као трешња у башти.
Гола као пролећно јутро
У рибарској мрежи
Преко лијевог бока
Извлачиш млади,
прољећни, мјесец и укљеве-
Бјелилом зоре
Као дјевичанским пешкиром
отиреш вино са усана
Док црвени пијевац пркосно пјева
Изнад старога бадања у ком се
Мјесец давно утопио.
Гола као пролећно јутро
Језеро поносно газиш и
Носиш пијани мјесец на леђима.
Нема коментара:
Постави коментар