Без таласа вез вирова
У песми је увир нашла
Текла река Лепеница
Има хумку на пропланку
У срце ми цела стала
Ту су деца ратом пала
Текла река Лепеница
Има птицу од камена
Крилом ломним наткрилила
на хиљаде сањалица.
*
Ви рођени далеко од овог града
Не знате
Како се човеку не умире
У дану
У коме миришу дуње
*
Вама су причали Гримове бајке
Док сте лежали на меком душеку
Да је страшни вук појео баку
О седмоглавом змају и чардаку а
Нису вам причали приче
О војницима у униформама
На којима се крст укрстио
Који су на змајевитим птицама
Дојездили преко граница
Са исуканим челичним цевима
У град назван по крагујима
Баш када су ђаци још поспани
У школске клупе сели
*
Пророци нису записали
Да ће смрт обути војничке чизме
И сатрти и људе и шљиве
Они што су ту фаланку видели
Крстом су се светим крстили
Да ђавољи лик устукне
Меци кроз цеви да не сукну
Већ да се чаробним махом
У ластавице преметну
*
Они што су цеви окренули
Према нама
Они што су рачунали
100 за једнога
Говорили су језиком
Из наших читанки
Као да смо се припремали
За овај сусрет изнад града
*
Нишани се у вука крволочна
У дугорепу лисицу крадљивицу
Само не у голобраде дечаке
И младиће нежењене
Нити у оца ситне деце
У ораче копаче зидаре
Пекаре и кројаче
Не нишани се у људе
Човек је за живот створен
*
Ви рођени далеко од овог града
Не знате шта је умирање
Када се из живота у смрт одлази
Усред јесењег дана
Који се разлива у хиљаду боја
И мирише на дуње
*
Професор наш гласно довикује
– А не нећу ја чекати вас
Када касните на час
Да вас записујем па отписујем
Не! Са вама ћу ја под руку
У гротло немани скочити
Па када нам земља ране извида
Изаћи ћемо и у строј стати
Нека нас неверне Томе
Преброје
*
Нас нико не може пребројити
Јер смо као трава шумаричка…
као таласи на Морави,
разлистане гране Кучај планине
Непребројиви
Јер смо се размножили
У хиљаду пољубаца и загрљаја
У хиљаду песама и игара
У хиљаду очева и браће
У хиљаду учитеља и пилота
У хиљаде војника и ратника
У хиљаде страшних осветника
Који дан и ноћ на међи стражаре
Да злотвори никада више
Земљу нашу не нагазе
*
Код нас пева крагуј птица
Тече река Лепеница
Шумно шуме Шумарице
У недрима хумке њишу
А у њима деца леже и не дишу
*
Прекрила их
Црним плаштом
Рука чврста
Неумилна
Грозоморна
Злонамерна
Крволивна
Срцеломна
Црног соја ђавољега
*
У нашем подземном граду
Прострелне ране не боле
У њему нема глади ни жеђи
Љубавних састанака и растанака
Само сунца да нам је
Ил' трачак сребрне месечине
Да се не загубимо
У одајама мртвих загрљаја
*
Смрти твоје су руке нежне
*
Само у речи СМРТ
С не значи Сунце и свануће
С је као сумрак
као сабласт
Као сенка.
Само у речи СМРТ
М не значи мајка ни месечина
М је као магла
Као мрак
Као мук
Само у речи СМРТ
Р не значи радост ни роса
Р је као рака
Као рана
Као ров
Само у речи СМРТ
Т не значи талас ни тајна
Т је као тмина
Као туга
Као тамјан
Само у речи СМРТ
*
Уснули су у сан дубок
Без пољупца и без бајке
Зачарани успавани
Змајевитим језицима
*
Већ је прошло много лета
Над хумкама цвеће цвета
Причамо им лажне приче
Да ратова нема више.
Нема коментара:
Постави коментар