Нежна и бела на мом си прамцу
Кô да си створена од мог ребра
Ја сам привезак на твоме ланцу.
Нежна и бела богињо моја
Створена од свих дугиних боја
Бели анђеле сребрних крила
Мој очни вид си ти увек била.
Док брод нам плови до мирне луке
У хаљини белој рашири руке
Катарка и једра мом броду буди
У мени светла јутра пробуди.
Кад упловимо у цветну луку
Где љиљан цвета и ружа бела
Пружи ми снежну ружу на струку
Од пољупца што је поцрвенела.
Нек Сунце на теби по целом телу
Просипа са неба чист топли зрак
Да те у грудима чувам врелу
Да ми у ноћима разгониш мрак.
Мајстор стиха са јужне српске пруге
ОдговориИзбришиДучићу, Ракићу сличан лирски пој!