Нада Хаџи-Перић – ТАМО ДАЛЕКО

Кад пожелиш отићи
Тамо далеко
Никако не иди без
ЉУБАВИ.

Нек буде скривена
Макар и негде
На дну кофера
Испод сасвим обичне
Ствари за којом ћеш
Посегнути из навике.

Испливаће она сама
На површину
Неосетно
Прострујати ти крвотоком.
Пробудити нешто
У теби невиђено.
Да си ту већ био
Да си дотакао
Те просторе.

Да си већ видео
Тај излазак сунца
И трен кад оно одлази
Остављајући на небу
Црвено- златни траг
На Паштрику.

Да си већ чуо како дише
та природа и земља
која толико трпи.
Притиснуће те тај терет
Али ћеш се осећати лако,
ко чудесна
Кос птица што лети
на том Светом Небу.

Тамо далеко.

Кад пожелиш отићи
Тамо далеко
Никако не иди без
ВЕРЕ.

Нека је
У једном крајичку
Твоје душе, макар и утихла.

Оживеће она ненадано
Пред Светим Кивотом
Краља Дечанског
Пред саркофазима
Пећким
Пред Љевишком,
Пред Св.Милутином
И Симонидом,
Пред Архангелима
Васкрслим.
На пољу страдалном.
Пред човеком којег
До тад ниси срео и
чуо како пева
о Метохији.

Пожелећеш
Да ту заувек останеш.

Тамо далеко
Имаш усађен корен

То тело у којем
Ти душа станује
Само протежеш безвољно
По неком новом,
туђем свету.

Кад пожелиш отићи
Тамо далеко
Не заборави и
НАДУ.

Она је повратна
Карта за твој пут
Према земљи
Која је Тамо далеко
А тако близу.