Божица Везмар – ЖЕЉА И ТУГА

Опет и опет
Тугујемо
Да Бог не заборави
Где смо били
И опет их оставили

Очи вире из мрака
И испружена шака
Колико судбина
Можемо променити
Или Оковани у тишини бити?

Да ли је твоје око
Тужно као њихово лаку ноћ
Можда си кап која је прелила чашу
Или си јутарњи зрак сунца

Судбина је њихова
Сада ничија
О, камо лепе среће
Да није истина

Можда си мајко
Ноћима била сенка
Која је дошла пре свитања

Можда си грејала ручице туђе
У соби
Ћутање
Бол у души остаје
Белег недостајања

У срцима истина
Да је Око из мрака
ЖЕЉНО разговора
И мајчиних загрљаја

Борци против туге
К. Каменица