Љубомир Ст. Манасијевић – ПЛАВО

Одмори ноћас душу и тело,
У светло плаве уплови снове.
Молим се Богу за тебе, мила,
У смирај дана за дане нове.

Дочекај јутро срећна и ведра,
Нека ти радост вири из ока.
Чезну за тобом моја недра,
Планино плава и реко дубока.

Празнину  света што те гуши
Ко плава птица погледом руши,
Крилима нежним снажно замахни,
Животну радост осети и удахни.

Ти, недохватна птицо среће,
Симболе плави Перуна бога,
Из тамно плавог ноћас узлети,
Па слети у сан твом поети.

Нека му песме ко звона звоне
Док у плаветнилу твом не потоне.
Хладну имагинарну као ноћ тиху,
Нека те греје у топлом стиху.