Нанео је песак мили, напунио сатИскре трепераве свици поделили
Зрно свакојако сакри целибат
Пешчани рептили с' ево осмелили.
Неприметно капљу крадући ваздуха
Нико још не знаде у недра су свили
Пешчану прашину и у њојзи духа
Светога док још су ко монаси били.
Окренули стакло сад је горе оно
Што некад са друге стране сата беше
Потпуно је исто ко црквено звоно
У икону срце верно сада клеше.
Песак као труње под прстима дроби
Јагодице бриде од врелине њине
Као на сред сата живе у тегоби
За љубав искрену знај Божији сине.
Нема коментара:
Постави коментар