Из гомиле узимам нити;
у очима њеним читам
и овце на броју и вуци сити
за звезде и месец питам.
Где је месечина златна?
Волим те много и певам:
где су од погледа клатна?
У чаше с травом нектар левам.
Еј ти сјајна звездо
што тобом мислим о птици...
Од свега по мало слажем гнездо!
Више ову ноћ сласно ћутим,
желео бих ко зна шта.
Снове твоје бурне слутим!
27. јануар 2024.
New
Зоран Костадиновић – НИТИ
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар