Под велом успаваног неба, ноћас ћу растерати све облаке
као расуто јато птица пред олују
Желим додиривати звезде мислима,
погледом пуним усијане маште
На свежем ваздуху своје терасе
стојим као усамљена Јулија
Не чекајући праву љубав
да побуни срце против разума
стиховима осликавам платно живота,
тражећи себе још даље од звезда
Pesma je divna!
ОдговориИзбришиVrlo tanano, krotko, sažeto i istančano, namah prožeto nabojem ljudske dobrote, senzibilnosti i vrle emocije osvetljavajući otkrovenje idejne misaone muze koja pleni vaistinsku ljubav....
ОдговориИзбриши