Када се наврши вријемеИ буде што је речено
Видјећеш усне нијеме
И лице у грч спечено
И видјећеш себе у мени
Варљиву наду живота
Ко некад жудњу у жени
А заправо је голгота
Видјећу и ја тебе
Крајичком ока ми модра
И твоју душу што зебе
У грудви земље крај одра
фебруар, 2024.
Нема коментара:
Постави коментар